Ciklus filmova i predstavljanje knjige „Njegova ekselencija Dinosaurus“
Ambasada Portugala, u saradnji sa izdavačkom kućom Čigoja štampa i UK Parobrod, organizovala je program povodom obeležavanja stogodišnjice rođenja velikog portugalskog pisca Žozea Kardoza Pireša.
Žoze Kardozo Pireš (José Cardoso Pires, 1925–1998) bio je jedan od najznačajnijih portugalskih književnika 20. veka. U svojim romanima, pripovetkama i esejima bavio se temama moći, represije, identiteta i društvenih promena u Portugalu, naročito tokom perioda diktature. Njegov književni stil odlikuju precizan jezik, ironija i snažan kritički odnos prema političkoj i društvenoj stvarnosti.
Među njegovim najpoznatijim delima nalaze se romani „Delfin“ i „Balada sa pseće plaže“, a značajno mesto u njegovom opusu zauzima i autobiografska knjiga „De profundis, valsa lenta“, u kojoj piše o iskustvu moždanog udara i gubitka govora.
U četvrtak 5. februara predstavljena je knjiga „Njegova ekselencija Dinosaurus“ u prevodu dr Anamarije Marinović. O knjizi su govorili Nuno Migel Neveš, profesor portugalskog jezika na Filološkom fakultetu, i Neva Saravija, urednica knjige, dok je odlomke čitala Nataša Miovčić, glumica.
Satirični roman „Njegova ekselencija Dinosaurus“ jedno je od najbritkijih i najduhovitijih dela portugalske književnosti 20. veka. Kroz alegorijsku priču o svemoćnom, ostarelom vladaru – „dinosaurusu“ koji odbija da ode u istoriju – Žoze Kardozo Pireš ispisuje oštru kritiku autoritarne vlasti, političke stagnacije i društva zarobljenog strahom i poslušnošću.
Zanimljivo je da knjiga nije bila cenzurisana, iako je objavljena 1972. godine, u vreme diktature. Razlog je pomalo ironičan: tokom debate u Narodnoj skupštini, jedan tadašnji režimski političar pomenuo je knjigu kao dokaz „slobode štampe“, pa cenzura praktično nije imala osnove da je ukloni.
Danas se ovo delo čita kao univerzalna i iznenađujuće aktuelna priča o moći, manipulaciji i iluziji večnosti vlasti. Spoj ironije, groteske i lucidnog humora, uz upečatljive ilustracije Žoaa Abela Mante, čini ovo delo istovremeno zabavnim i provokativnim.
Iste večeri, počeo je i ciklus filmova posvećen Žozeu Kardozu Pirešu, koji obuhvata ostvarenja inspirisana njegovim delima i životom. Svake večeri od 20 časova, uz slobodan ulaz i titlove na srpskom jeziku, publika je mogla da uživa u savremenim adaptacijama romana „Jastog“ i „Delfin“, kao i u filmu „Bele senke“, koji donosi interpretaciju autobiografskog događaja — piščevog oporavka nakon moždanog udara i delimičnog gubitka govora.
O ciklusu filmova:
„Jastog“ (Lavagante), r. Mario Barozo, 2025 (92′)
- U srcu Portugala ranih šezdesetih godina, u vreme diktature Salazara i rastućih studentskih protesta, dvoje mladih započinju strastvenu, ali zabranjenu ljubavnu vezu koja se odvija pod budnim okom policijske represije, cenzure i političkih progona. Film prepliće intimnu priču o emotivnoj hrabrosti i ličnoj borbi sa težinom vremena u kojem žive — ljubav koja postaje otpor.
Petak, 6. februar, 20:00
„Bele senke“ (Sombras brancas), r. Fernando Vendrel, 2023 (104′)
- Ovaj film prati kasniji deo života Žozea Kardoza Pireša kada, suočen sa teškim zdravstvenim izazovom usled moždanog udara, gubi sposobnost da se izražava rečima i komunicira kao nekada. Kroz suptilne i gotovo poetske prikaze suočavanja sa sopstvenim umom i sećanjima, film otvara prozor u unutrašnji svet autora, gde se realnost i sećanje susreću u nejasnim, gotovo eteričnim “belim senkama” njegovog uma.
Subota, 7. februar, 20:00
„Delfin“ (O Delfim), r. Fernando Lopeš, 2002 (88′)
- Smešten u Portugal s kraja šezdesetih godina, ovaj film donosi intrigantnu priču o Tomašu da Palma Bravu, imućnom i otuđenom nasledniku starih vrednosti. Kao „delfin“ – naslednik izumiruće klase, on živi u svetu moralnog raspada i društvene stagnacije. Kada misteriozna smrt njegove žene i sluge potrese selo i podiže talas glasina, film se pretvara u meditaciju o propasti jedne epohe, i o odnosu između moći, usamljenosti i neizvesnosti.
https://www.instagram.com/reel/DUaazQgDDui/?utm_source=ig_web_copy_link&igsh=MzRlODBiNWFlZA==
