Ova knjiga prvi put predstavlja kao celinu pozne pesme Jovana Hristića, pisane između 1985. i pesnikove smrti 2002. godine. Škrto u pesničkim ukrasima, do kraja svedenog izraza, Hristićevo pozno pesništvo nije više, kao njegove rane zbirke, prevashodno okrenuto svetu istorije i kulture. Ličnijeg tona nego nekada, ono se stalno vraća velikim temama traganja za životnim smislom i suočavanja sa smrću. U tom tematskom okviru Hristić je napisao neke od najboljih srpskih pesama poslednjih decenija 20. veka.