Ovo je drugo, dopunjeno izdanje Sedmice (1999), Tešićevog možda najambicioznijeg pesničkog dela. „Lirski spev Sedmica ”, kaže sam pesnik, „ceo ispevan u novim varijantama klasičnih srpskih metara, u izvesnoj meri prati kanonsku strukturu vizantijsko-starosrpskog duhovnog pesništva.”„Da bi se shvatile veze koje sam pokušao da uspostavim između tog pesništva i mog doživljaja i viđenja svega onoga o čemu se u spevu peva”, nastavlja Tešić u „Naznakama i razjašnjenjima” napisanim za ovo izdanje, „na mnogim mestima morao sam da se pozovem na sopstveno razumevanje nekih od najvažnijih biblijskih ideja.” Ova razjašnjenja samog pesnika, kao i lucidni pogovor Aleksandra Jovanovića, omogućavaju čitaocu da lakše shvati i prisnije doživi onaj složeni „luk od jezika do molitve”, sazdan od bezbrojnih utisaka, asocijacija i aluzija (biblijskih, istorijskih, književnih i drugih) koji je Tešić sazdao u svom duboko proživljenom lirskom spevu.