Prizivanje vremena

Kad se tako iskonska osećanja ponude u jednoj finoj naraciji, bez obzira na formu slobodnog stiha, kao ovde, kod pesnikinje Verice Mihajlović, onda je pesnička forma samo formalnost! NJena lirska osećanja, koja rezultiraju patnjom, naravno, u rukopisu, nešto je, u svojoj čistoti i uzvišenoj etici srca, što se skoro izgubilo u savremenoj i unesrećenoj poetici pesnika koji su utekli od pevanja o ljubavi, tog najtrajnijeg dvojstva između elemenata na kojima počiva svet! Jedna iskrena i dirljivo ispevana tužbalica o radosti i bolu ljubavi, za iskrenog i umećem čitanja obdarenog čitaoca! Krstivoje Ilić, pesnik Iako je Prizivanje vremena vapaj bola, ovde je optimizam, skrivena snaga u koju se veruje i čeka. Vreme je pretočeno u emociju „moje vreme bio si ti” – gde je u jednostavnosti reči složena silina ljubavi koja dominira u svim pesmama ove zbirke. Tako su zadovoljena neprikosnovena „merila” Bogdana Popovića lepe poezije kojom se rukovodio slažući Antologiju novije srpske lirike, a to je: da pesma mora imati emociju, – mora biti jasna, – i mora biti cela lepa. Kao primer lepote u celosti navešću pesmu „Zvezda padalica” u kojoj je sublimirana večna snaga života i koja je, za mene, osnovna poruka zbirke koja je pred nama. „Moj dan je prazan. Čekam kap vode da me u život vrati. Samo noć i ja. Čekam zvezdu padalicu.” I da se ne izgovaramo vremenom „prigrlimo ga” (reči pesnikinje), u čitanju zbirke „Prizivanje vremena”, koju vam od srca preporučujem. Radmila Kunčer, profesor književnosti, bibliotekar, savetnik.