VAŠINGTON — Nekadašnji novinar Glasa Amerike Branko Mikašinović, koji je više od 30 godina radio najpre za jugoslovenski, a zatim srpski servis, naše medijske kuće, nedavno je objavio novu knjigu na engleskom jeziku pod nazivom „Memorable Encounters: The Famous, Fascinating, and Ordinary People of the Serbian Diaspora“ (Nezaboravni susreti – Poznati, fascinantni i obični ljudi srpske dijaspore).
Glas Amerike: Kako i kada ste došli na ideju da sastavite ovu kolekciju?
Mikašinović: Ideja o pisanju ove knjige postojala je duže vreme. Ja sam svojevremeno u američko-srpskom časopisu „Srpski svet“, koji izlazi u Tusonu u Arizoni i piše o našim doseljenicima i srpskoj tradiciji tog vremena, pročitao podatke o Srbima koji su se doseljavali u Ameriku početkom prošlog veka. Te beleške su sadržale njihova imena i prezimena, dan rođenja, smrti i gde su živeli u Americi. Tada sam pomislio kako je tužno da se ljudski život svede na dva do tri reda teksta. Bila je to štura informacija o njima što me je, između ostalog, podstaklo da napišem ovu knjigu koja sadrži opise 31 ličnosti. Reč je o dugogodišnjim prijateljima i ljudima koje sam dobro poznavao. Kroz te ličnosti, ja sam mnogo toga rekao ne samo o njima već i o sebi.
Glas Amerike: Reč je uglavnom o pripadnicima američke dijaspore, ali i evropske?
Mikašinović: Da, uglavnom su opisane istaknute ličnosti srpsko-američke dijaspore, kao što su prestolonaslednik Aleksandar Karađorđević, međunarodni energetski ekspert Branko Terzić,naš cenjeni episkop istočnoamerički Irinej, bivši jugoslovenski premijer Milan Panić, poznati čikaški lekar dr Uroš Seferović,dugogodišnji predsednik organizacije “Kongres srpskog ujedinjenja” Miroslav Đorđević, srpska legenda američkog novinarstva Aleks Mačeski, zatim osnivač i urednik uglednog srpsko-kanadskog časopisa “Slovo” Vojo Mačar i drugi.
Glas Amerike: Koje ste kriterijume koristili kada ste birali ličnosti o kojima pišete u zbirci?
Mikašinović: U pitanju je nekoliko kriterijuma – da sam poznavao dotične ličnosti i da su značajne i poznate u dijaspori i američkom društvu ili u zemlji u kojoj žive. S druge strane, uključio sam i ličnosti koje nisu toliko poznate, ali su bile interesantne i sa kojima je postojala neka dublja veza.
Glas Amerike: Šta biste želeli da ova zbirka poruči čitaocima?
Mikašinović: Da se ne zaborave određene ličnosti dijaspore, da se kroz ovu zbirku razotkriju život, rad i uspesi naših ljudi u rasejanju, i da dolazeće generacije američkih Srba u rasejanju, ali i u Srbiji, kroz ovu knjigu sačuvaju trajne uspomene na njih.
Glas Amerike: Možete li odabrati neke vinjete iz knjige za naše čitaoce?
Mikašinović: Mnogi čitaoci su rekli da im se dopadaju priče o Vanetu Ivanoviću, našem brodovlasniku iz Engleske, o Branku Vukotiću, iz poznate politički i vojno ugledne crnogorske porodice Vukotića, prestolonasledniku Aleksandru Karađorđeviću, princu Tomislavu Karađorđeviću,vlasniku multimilionske špediterske kompanije u Nju Orleansu Basilu Rusoviću i drugima. Vinjete su hronološki poređane i logično se nadovezuju.
Vane Ivanović je pripadao ekskluzivnom engleskom društvu i klubovima u Londonu, a bio je i počasni konzul kneževine Monako i prisni prijatelj princa Renijea III, koji je bio oženjen čuvenom holivudskom glumicom Grejs Keli. Kad god bih se video sa Vanetom bio bi to izuzetan susret sa uglednim i obaveštenim sagovornikom. Vane је takođe bio niz godina angažovan u aktivnostima antikomunističke jugoslovenske opozicije.
Dok sam živeo u Nju Orleansu viđao sam se sa Basilom Rusovićem, vlasnikom jedne od najvećih špediterskih kompanija u Americi. U svojoj kancelariji on je imao jednu prostoriju posvećenu Crnoj Gori i Srbiji, u kojoj je bila, pored obaveznih gusli, jedna metalna ploča koja je označavala da je njegov otac Vasilije bio počasni konzul kraljevine Jugoslavije od 1936. do 1946. Basil je bio čovek od velikog uticaja i prestiža u Nju Orleansu i privržen svom poreklu.
Poznavao sam se i sa našim piscem u dijaspori Savom Jankovićem, koji je živeo u Baltimoru. Dve stvari dobro pamtim o njemu: da je savršeno sačuvao svoj srpski jezik i na njemu napisao nekoliko izvanrednih knjiga i da je svake nedelje dolazio u našu crkvu – iz Baltimora u Vašington – na svetu službu. Tome sam se uvek divio. Njega se sećam kao izuzetno finog i blagonaklonog gospodina.
Glas Amerike: Izdavač je iz Srbije, a knjiga je na engleskom. Kako je ostvarena ta saradnja?
Mikašinović: Renomirani beogradski izdavač „Čigoja štampa“ u vlasništvu Žarka Čigoje pre par godina je objavio paket mojih antologija na engleskom jeziku: Srpska fantastična proza, Odabrane srpske drame, Srpska satira i aforizmi, Odabrane srpske komedije i Velike srpske kratke priče, za distribuciju u zemlji i inostranstvu. Zatim je gospodin Čigoja prihvatio ideju da objavi knjigu Memorable Encounters. Knjiga je odmah naišla na izuzetan prijem u dijaspori, a nadam se da će to biti slučaj i u Srbiji. U prikazu knjige u Politici je rečeno: “Izdavanje ove knjige se može smatrati internacionalizacijom izdavačkih delatnosti jednog srpskog izdavača”, i da će “na relaciji američko-srpskih odnosa ova knjiga predstavljati dragocen doprinos obema stranama – američkoj i srpskoj, posebno u dijaspori”.
Glas Amerike: Da li planirate da za drugo izdanje dodate još neke ličnosti?
Mikašinović: Sve je moguće, ali ova knjiga kakva jeste, po meni, jedinstvena je i svakako zadovoljava sadašnje potrebe, ali ako odziv na nju bude ono što očekujemo, ideja za drugo dodatno izdanje će svakako biti razmotrena.
Izvor: Glas Amerike
