Kata Nesiba

Istina i ilustrovana istorija jedne bleogradske bludnice i njene borbe za ustavna prava 1830 – 1851 Kako su obični, „mali“ ljudi (i žene!) živeli u Beogradu pre 180 godina? Šta su jeli i od kojih su bolesti bolovali? Kako su se zabavljali? Kakvi su bili njihovi seksualni odnosi? Da li im je Ustav jamčio neka prava i kako je „visoka“ politika uticala na njihove svakodnevne živote? Odgovore na ta i mnoga druga pitanja nudi ova knjiga – biografija jedne profesionalne prostitutke, koja je karijeru započela kao muslimansko devojče po imenu Nesiba, a završila kao Katarina Đorđević, udovica i pravoslavka. Progonjena od policije kao javna bludnica, Kata Nesiba se žalila ministru Garašaninu i knezu Aleksandru Karađorđeviću, pozivajući se na član 66 Ustava i zahtevajući naknadu štete! U svom burnom životu, upoznala je mnoge muškarce: anonimne turske tobdžije i srpske bećare, beogradske kafedžije i šnajderske šegrte, ali i najmoćnije i najobrazovanije ljude onoga vremena – Knjaza Miloša, a možda i Vuka Karadžića. Sa drugaricama je skitala Beogradom, pila hladnu bozu i vruć salep, a jednom je platila dva cvancika da vidi dresiranog slona, koji je u Beograd prispeo iz Pešte i svoje veštine prikazivao na lađi ukotvljenoj u savskom pristaništu. Priča o Kati je zasnovana na autentičnim arhivskim dokumentima, a ilustracije verno prikazuju vedute, nameštaj, predmete za svakodnevnu upotrebu i nošnju iz prve polovine devetnaestog veka. BELEŠKA UZ DRUGO IZDANjE Zarad Posvećenih Čitateljki (a i zbog Čitateljki-Štreberki, bude li ih – jer u ovoj Božjoj bašti nas ima od svake sorte), ovde polažemo tačan račun o svim izmenama i dopunama koje krase ovo drugo, još istinitije i ilustrovanije (ali i ukoričenije) izdanje Kate Nesibe: U odeljku o LGBT populaciji, nov je umetak o transrodnim osobama (vulgo: trandžama) u obličju čočekâ (str. 54–57), a nova je i s njima povezana (a strašno jeziva) misterija „Čoček i čibukdžija“ (57–65). Najnovija saznanja o kulturno-zabavnom životu Kate Nesibe i njenih drugarica saopštena su u istoimenom odeljku, u kome je opisano i Katino viđenje slona (95–110). Prerađen je odeljak o regulisanju i kažnjavanju bluda (72–80), a dopunjeni su, u svetlu novih arhivskih otkrića, delovi o Milošu Mrcailoviću (70), Nacionalnom radniku i Nasti (123–125, 127–128) i Ćiri Kvartalniku (131–132). U po nekoliko rečenica ili paragrafa, saopštili smo šta još vredi znati o mogućoj rodonačelnici bukurešt-malskoga bluda, baba-Petriji (21–22), o obaveznom lečenju frenge (35) i jednom jeftinom leku za nju (40), o pranju novca (43–44) i o đojlenima ali i adumima (48–49). Što se živopisa tiče, nove su kontrafe: Čočeci – trandže (str. 55), Obavijen isparenjima iz memljivog bazena (60), „’Odi, pridrži mi ga malo, pa ćeš mi onda moći nauditi“ (71), Tursko pozorište senki Karađoz (97), i Ex Oriente lux, ex Occidente lex! (108). A retuširane su, zarad što veće istorijske tačnosti: Protivpravna konfiskacija (6) i Nije po Ustavu (152). U prvom izdanju smo propustili da se zahvalimo Arhivu Srbije i Istorijskom arhivu Beograda, iz kojih smo crpli arhivsku građu, pa evo to sada činimo: hvala arhivima. Ako smo nešto smetnuli s uma i izostavili iz ovog popisa i, uopšte, ako je nešto bilo…, ti, Velikodušna Čitateljko – prašćaj!