Godine 1920. američki i evropski narodi slavili su četiri stoleća od pronalaska Magelanovog prolaza, a mnoge studije, objavljivane u čast ovog poduhvata i ličnosti povezanih sa istim, podstakle su istoričare da se podrobnije bave Magelanom i njegovom ekspedicijom. Jedan od autora bio je i Amando Melon i Ruis de Gordehuelam, jedan od najpoznatijih španskih geografa u prvoj polovini 20. veka. Istražujući sve što se moglo skupiti od zapisa iz ovog vremena, Melon u svojoj knjizi “Magelan – Elkano : prvo oplovljavanje zemlje” stvara sveobuhvatnu sliku života i ličnosti ljudi koji su bili deo ove ekspedicija, ali i atmosfere koja je vladala u to vreme u Španiji.
Kao glavni izvor ističe se Izveštaj o prvom putovanju oko sveta čiji autor je Antonio Pigafeta, italijanski učenjak i putopisac, inače Magelanov blizak saradnik. U njegovim spisima ogleda se lepota i veličina ovog poduhvata, ali i sve patnje kroz koje su članovi posade morali da prođu kako bi došli do slave. Posle povratka s putovanja, Pigafete je naredio da se na njegovoj kući ureže Svaka ruža ima svoj trn. Ali, trnje ne smeta lepoti i boji ruža, ni mirisu koji zadivljuje, kao što ni isuviše ljudski događaji u toku te velike epopeje Magelan–Kano ne pomućuju njenu slavu i veličinu Španije iz XVI veka. Pored svog naučnog značaja, u ovom poduhvatu se najbolje ogleda i sveopšti karakter Hispano istorije, ili Hispano imperijalizma.
