Ruska emigracija na Balkanu 1920–1940

Knjiga „Ruska emigracija na Balkanu 1920-1940“ je istovremeno objavljena i u Moskvi, a ruski izdavač je izdavačka kuća „Ruskiй putь“ (Ruski put), čiji je osnivač Aleksandar Isajevič Solženjicin. Autor se u knjizi bavi jednim od najznačajnijih političko-demografskih fenomena savremenog doba. Revolucije u Rusiji 1917. godine koje su dovele do rušenja Imperije, dolaska boljševika na vlast, surovog i krvavog četvorogodišnjeg Građanskog rata, streljanja carske porodice, dramatičnih društvenih i ideoloških preobražaja i radikalnih socijalnih eksperimenata, do masovnih stradanja i pogibelji miliona ljudi – označile su i početak masovnog izgona i emigracije preko dva miliona ljudi iz Sovjetske Rusije. Bila je to najmasovnija politička emigracija u svetu između dva svetska rata. Izbegli ljudi razvejali su se po gotovo svim evropskim državama i našli utočište na svim kontinentima. Oko 200.000 njih, na početku svojih stranstvovanja dospeo je i na Balkan, napuštajući Rusiju preko Konstantinopolja, a oko 44.000 njih našlo je svoje novo utočište u Jugoslaviji. Među izbeglim ljudima bilo je pripadnika različitih društvenih grupa, no najveći broj njih pripadao je građanskim slojevima. Bili je mnogo njih sa visokim obrazovanjem, mnogo istaknutih delatnika kulture, nauke, politike… Oni su u dominantno ruralna balkanska društva doneli i ugradili svoju kulturu, znanje, navike. Ovo je knjiga o njima, njihovom usudu, patnjama, nadama, lutanjima… Knjiga predstavlja pokušaj da se rekonstruiše totalitet ruskog izbegličkog života na Balkanu. Zasnovana je na brojnim i raznovrsnim, često po prvi put prezentovanim, istorijskim izvorima i statističkim materijalima (iz ruskih, srpskih, bugarskih, američkih, francuskih i austrijskih arhiva i biblioteka, privatnih zbirki…).