Istoriju, kažu, pišu pobednici. Ili, bolje, oni koji nadžive osvojenu vlast. U našem jugo-slučaju, pravu priču o periodu posle Drugog svetskog rata, odnosno o vremenu 40-godišnje, doživotne vladavine Josipa Broza Tita tzv. Drugom Jugoslavijom, najverovatnije će saznati naši unuci zato što je gotovo nedostupna (ne)postojeća zvanična dokumentacija (a nema ni mnogo živih savremenika događaja)…
Ima, međutim, iznenadnih dragocenih saznanja i vrednih otkrića uz pomoć onih od kojih se to najmanje očekivalo. Jedno od takvih vrednih otkrića je postojanje pedantno vođenog dnevnika sa obimnom dokumentacijom čoveka koji je od 1944. do 1961, punih 17 godina, više nego savesno, bdeo nad životom „najvećeg sina naših naroda“.
Koliko je, između ostalog, ta vladavina, pa i lična briga za svoju sigurnost, koštala ratom opustošenu i već tada delimično podeljenu demokratsku, pa samoupravnu republiku teško da će biti izračunato. A ovo, i sledeći prilozi, možda će bar pripomoći da se na svetlo dana isteraju i druge računice…
