O narodnoj književnosti

U izučavanju uskočke poezije u ovom rukopisu, zahvaljujući izvrsnom znanju istorije, Radmila Pešić je na primerima potvrdila mišljenja o nastajanju hroničarskih pesama odmah posle događaja. Realističkim prilazom uskočkom ratovanju, pokazala je da ono „nema uvek svetlost i uzvišenost epskog podviga”, već i ekonomsku podlogu preživljavanja, bez obzira na pripadnost veri i nacionalnom opredeljenju. Ukazala je na postojanje međusobnih borbi hrišćanskih junaka koje je epika zabeležila, ali je istakla i da velika epska poezija nastaje tek kada postane opšteljudska. Razmatrajući pitanje formula dokazala je njihova funkcionalna svojstva u pesmi, nasuprot stavovima da su one samo lični iskaz pojedinih pevača. Da navedemo samo jedan primer. Završnu formulu iz poznatog, uzbudljivog tuženja despota Đurđa nad vojvodom Kaicom, u Vukovoj zbirci (Kako ću te ostaviti sama,/ Da mi čuvaš na Beljacu stražu,/Brez promene dokle je Krajine), našla je i u stotinu godina starijoj pesmi iz Erlangenskog rukopisa (br. 131) o smrti Juriše vojvode. Zalagala se za ispitivanje funkcije formula, smatrajući da ono „zaslužuje posebne studije koje bi doprinele proučavanju poetike epskih pesama, pitanju teritorijalne i vremenske rasprostranjenosti raznih slojeva naše epike, kao i uloge pevača”. Kasnija istraživanja su pokazala koliko je bila u pravu.