Nasilje nad filozofijom

O uzurpiranju „Odeljenja za filozofiju“, inkvizicionoj hajci na Istoriju Srpske filozofije, otmici časopisa Theoria, i o moralnom padu Stvari o kojima će u ovoj knjizi biti reči mogu se uobičajenom čitaocu učiniti dosta kompleksnim i verovatno će sve biti jasno samo onima koji su u tome učestvovali, mada će čitalac koji je van toga ipak moći da oformi jedan okvirni utisak o trvenjima na katedri za filozofiju i moralnim implikacijama vezanim za te događaje. Tekstovi koje objavljujemo nisu bili prihvaćeni od mnogih novina kojima su bili ponuđeni, uključujući i beogradsku Politiku. Pošto sam ja, posle dugog čekanja na odgovor o objavljivanju mog prvog teksta, obavestio Politiku da odustajem, jer je Srpski književni list već bio prihvatio da ga objavi, jedan od urednika Politike je odgovorio da se „upravo spremao“ da ga objavi – bez da je imao nameru da me o tome izvesti. Takva je, eto, praksa Politike. To govori o izvesnoj medijskoj blokadi u Srbiji i o tabloidnoj prirodi čak i same Politike u kojoj skandali i jeftine teme i ulični žargon često dobijaju mesto na prvoj strani. Povodeći se za trendom, Politika je uvela izdanje „online“ čiji forum predstavlja pravo đubrište komentara čitalaca, a koji se uz to ozbiljno cenzurišu i kojima se čak i manipuliše, verovatno u iluziji da takav forum može da utiče na javno mnjenje. Njeni uvodnici, koji su bez tematske supstance, izgubili su i na ozbiljnosti i na političkoj težini, a nekad referentna evropska dnevna novina se, u poslednjim godinama, srozala na nivo prosečne bulevarske štampe. Ne verujem da je to iz zle namere i neznanja, već radije zbog nedovoljnog znanja – nešto što je svima nama prisutan nedostatak. Isti su razlozi i za ponašanje Odeljenja za filozofiju i pisanja tih nekoliko filozofa koje spominjemo. Cilj nam nije neko podučavanje o moralu. Ja lično verujem da postoje fakti čije poznavanje pomaže u našim moralnim odlukama. Zato nam je namera, dakle, da objavljujući ove tekstove, pomognemo da se taj nedostatak znanja nekako smanji, ne bi li naši stavovi o tome šta je dobro a šta loše bili postavljeni na nešto malo boljoj osnovi. Efekat sigurno neće biti odmah primećen, ali se nadam da će vreme doneti neki mali pomak u pravcu povećanja znanja; neki lak, jednostavan i brz – „kraljevski“ put ka znanju, naravno, ne postoji. Zato ovi tekstovi ne bi trebalo da nekog prisiljavaju da se izvinjava, ni da objašnjava, niti pak da naljute, već samo da nas nagnaju na razmišljanje. Znam da će čitaoci primetiti da ja u poslednjih 40 godina nisam baš mnogo koristio srpski jezik, ali se nadam da im to neće mnogo smetati. Hronologija događaja vezanih za ovaj skandal data je posebno, mada se mnoga objašnjenja i literatura ponovo daju u samom tekstu ili na kraju svakog teksta, što omogućava da svako poglavlje može da se čita nezavisno od ostalih. Ovde će, između ostalog, biti reči o vrednosti akademskog rada nekih autora. Za prirodne nauke postoje kompleksni i često nedovoljno puzdani pokazatelji kvaliteta objavljenih publikacija kao i raznovrsni indeksi. Za društvene nauke još uvek nema dobro razvijenog sistema traženja citata preko kompjuterske mreže. U načelu, ono što predstavlja na neki način kvalitet rada nije dužina listi objavljenih radova, nije broj sakupljenih „impakt faktora“ ili veličina nekih pokazatelja, već sadržaj radova, čiji je kvalitet, nažalost, uvek veoma teško proceniti. Nekritičko korišćenje tih listi indeksa je rasprostranjeno. Mnogi univerziteti, pa verovatno i Beogradski univerzitet, kako bi sebi olakšali posao, nekritički koriste te metode i time nanose veliku štetu naučnom radu. Nedavni skandali oko doktorata i podmetanja lažnih članaka časopisima, afera Sokal, Bohannon scandal sa Science ili naš skandal oko Metalurgia International (videti Etika naučnog teksta, Beograd 2015) delom su bili indirektno prouzrokovani zloupotrebom pomenutih metoda procenjivanja naučnog rada.