Pesme Svetozara Matića imaju psalmičnu notu, ne samo zbog referiranja na pojedine stihove iz Psaltira, kojih ima nekoliko u ovoj zbirci, već zbog jasnog uvida autora da je čovek prognan iz Raja zauvek poneo nemir Pada, nemir koji je tu i „u dubini jesenjeg dana, (i) u dubini letnje noći“. Čežnja za Bogom kao jedinim smislom svetla i tame, toplote i hladnoće, života pre, života posle, svega. Stoga, ova zbirka pesama jeste jedna velika pesma o žeđi za Bogom, o onim trenucima kada je pesnik osećao da je Bog tu, kada je želeo da Mu tu žeđ olakša.
dr Predrag Jakšić
Poezija Svetozara Matića je himnička, uznoseća, anagoška. Ona je pôj životu i u slavu života, života pravog, plamenog, vaskrsavajućeg i tim plamenom u ovoj poeziji ispunjeno je sve, i najneznatniji trenuci života. Tu se razotkriva duboka etika ove zbirke, neka vrsta lepog uputstva za život, ne docirajućeg i morališućeg, nego podstičućeg. Koja nam poje i svedoči da živeti ima smisla samo ako gorimo. A goreti možemo, jer nismo sami, jer smo za gorenje stvoreni.
dr Vladimir Kolarić
