Mudrost tvoja
U meni je
Pečat tvoj,
Utisnut žig,
Srce najdublje suštine.
Sveto.
Ta priča je suviše duga,
Da bih je ovde pričao.
Haljine si svoje
Prostrla po zemlji,
Sandale mokre ostavila Suncu,
Zrnevlja ječma
Oltaru.
Zaklanjaš sve
Svojom krotkošću,
Na vrhu stene
Jato ptica,
Na obzorju
Sunce.
Ikona si neizrečene
Tajne,
Intimnije,
Prisnije od bilo čega
Skrivenog.
Hranim se biljem,
Plodovima drveća,
Ogrubela je koža moja,
Nezaboravom
Brišem nalete vremena,
Nadahnut,
Sa zanosom
Izgovaram ime tvoje.
Istovrstan sa svetom,
Sa onim što je sveto,
Utiskujem tvoj lik
U dela svoja.
Ta priča je suviše duga,
Da bih je ovde pričao.
Haljine si svoje
Prostrla po zemlji,
Sandale mokre ostavila Suncu,
Zrnevlja ječma
Oltaru.
