Ova dvojezična antologija, nastala iz doktorske disertacije dr Anamarije Marinović, istražuje motive lepote i ljubavi u portugalskoj i srpskoj narodnoj poeziji. Kroz analizu estetskih i kulturnih stavova, antologija približava dva geografski udaljena, ali senzibilitetom bliska naroda.
U srpskoj i portugalskoj lirici ženska lepota dočarava se opisima kose, očiju, vrata, grudi i struka, dok erotizam i senzualnost prožimaju teme ljubavnog zavođenja. Posebna pažnja posvećena je pojmu saudade, neprevodivoj portugalskoj reči koja odražava duboko osećanje nedostajanja i nostalgije, čiji srpski ekvivalent autorka predlaže u terminu ’čežnja’.
Ova zbirka predstavlja most između kultura, rasvetljavajući različitosti i sličnosti u razumevanju ljubavi i lepote — univerzalnih vrednosti koje nas povezuju.
