Druga zbirka pesama Brankice Čigoje ima dosta blage, čak i vedre nostalgije. U njima nema velikih misli, koje bi, može biti, mnogo šta izveštačile, ne traga se za novim formama, ne preteruje za zvučnim i neobičnim rečima, nema ni neočekivanih rima. Međutim, ova zbirka kipti od jednostavne svesrdnosti. Poetika je u životnosti i to je ono što pleni.