Sveti nemir

Pesnikinja SULVEJ FON ŠULC (1907–1996) potiče iz umetničko-intelektualne finsko-švedske porodice. Stekla je nastavničko obrazovanje i radila u svojoj struci sve do 1972. Ona je jedna od ključnih ličnosti finsko-švedskog pesništva 20. veka. Teme njenih pesama oslanjaju se na svakodnevicu. Važne su i impresije iz prirode. Prvo delo objavila je 1932, dečja knjiga Petra i srebrni majmun (Petra och silverapan). Oprobala se i kao prozni pisac, pisala radio drame i predstave za pozorište. Imala je veliki uticaj na više generacija ženskih finsko-švedskih pisaca i višestruko je nagrađivana. Pesništvo Sulvej fon Šulc odlikuje jasnoća, smirenost, prirodni integritet i neposredno obraćanje. Njena poezija odlučno prilazi životu, opisujući sve njegove mogućnosti i opasnosti, i našu ograničenu mogućnost izbora. U skladu sa slobodom svog unutrašnjeg bića izabrala je slobodu modernizma u vreme Drugog svetskog rata, kada modernizam još nije doživeo svoj konačni proboj. Zbog lične slobode i snage karaktera često je porede s Vislavom Šimborskom, što je poređenje koje obema služi na čast. Imaju istu sposobnost da upru čelični pogled u okolnosti koje iz anonimnosti prete čovečnosti. Za celokupno stvaralaštvo Sulvej fon Šulc karakteristične su organske metafore. Govori o drveću, zemlji, rastu, sazrevanju voća, suši i smrti. Uz pomoć takvih poređenja osvetljava nepristupačne unutrašnje pejzaže čoveka. Polazeći od sebe, opisivala je mnogobrojne uloge žena – pramajku, majku, suprugu, ljubavnicu, ćerku, sestru – zbog čega je često nazivana ženskom književnicom. Njen odgovor na takve epitete bio je dosledno da je pisac koji piše o životu. Prvi poziv joj je bio učiteljski, a i kao pesnikinja je do kraja ostala nenadmašna učiteljica života, pružajući čitaocima luku objektiviziranog životnog iskustva. Njeno književno stvaralaštvo se bezmalo protezalo kroz sedam decenija.