„Sva draž mojih stihova, čini mi se”, pisao je Vinaver u vreme svojih Čuvara sveta (1926), „u tome je da se nađe pravi zavičaj pesme”; „taj je zavičaj njena stvarnost”, a da ga otkrije Vinaver se „poverio srpskom jeziku”, koji je za njega uvek bio „život pesme”. Najbolja Vinaverova poezija nastajala je u sklopu ovakvog jezičkog traganja, koje je imalo mnoge faze i méne, od rane zrelosti Varoši zlih volšebnika (1920) preko Čuvara sveta i pesama tridesetih i četrdesetih godina sabranih u Evropskoj noći (1952) do fascinantnog, malarmeovskog ciklusa o robotima, objavljenog tek posle prerane pesnikove smrti 1955. godine. Tog Vinavera, tragaoca za izvornim ritmovima i lirskim suštinama, Milosav Tešić je predstavio u ovom celovitom izboru, koji ujedno donosi i kritički priređen tekst svih uključenih pesama.