Mislio sam da je Imenarom impresivni krug Jelisavetinog sagledavanja Ćosićevih dela zatvoren. Ali pred nama je još jedna njena istraživačka knjiga o Ćosiću – Dobrica Ćosić o…, koja ga predstavlja kao velikog mislioca širokih životnih i sudbinskih nacionalnih pogleda. Ne može se reći da Ćosićeva misaonost nije do sada bila primećena. Bila je više usput u književnim prikazima i u izvesnim prigodnim tekstovima Ljube Tadića, Mihaila Đurića i Mihaila Markovića. Ali se nije slutilo da je ovolika, u ovakvom dijapazonu, da je sistematizovana i konstantna, za divljenje. Takva upućuje da istorija srpske filozofije druge polovine dvadesetog veka ima u Ćosiću jednog od najvećih mislilaca koji je odgovoran i pred životom i pred narodom. Ako se ova obimna knjiga uporedi sa ne baš obimnom knjigom Slobodana Glumca, koji je Iva Andrića otkrivao kao skrivenog mislioca, može se doći do zanimljivih poređenja ove dvojice naših najvećih pisaca, što valja ostaviti radoznalim čitaocima. Samo po sadržaju ove knjige može se izdvojiti bar dvadeset tema za dobre doktorske teze o Dobrici Ćosiću. Iz Recenzije Milovana Vitezovića