U dobu u kojem se neretko raspravlja o gubitku karaktera (samo)razumljivosti umetničkih dela sa jedne, i njihovoj komodifikaciji usled dominacije aktuelnog, medijski zasnovanog kapitalizma, s druge strane, Vlatko Ilić u knjizi Estetički ogledi o savremenoj umetnosti: teatar privida i boli zagovara jedan drukčiji pristup problematici savremenog stvaralaštva. Analizirajući prilike u kojima se estetski uspela dela pojavljuju kao umetnost, a time i polje odnosa između društvenih relacija i umetničkih praksi, Ilić posebnu pažnju posvećuje doživljaju savremene umetnosti, te obrazlaže zašto bi iskustvo umetnosti trebalo misliti kao kvir iskustvo dezorijentisanosti, koje kao takvo može biti transformativno. Ova knjiga otuda predstavlja svojevrsnu odbranu umetnosti, a naročito pozorišne umetnosti, u trenutku kada nas mnogobrojni medijski proizvodi industrije zabave preplavljuju i prisiljavaju na bezumnu optičku potrošnju.
Divna Vuksanović
