Uvek se o Goranu Babiću govorilo kao o jednom od najvećih pesnika i pisaca bivše Jugoslavije, kao autoru dokumentarnih filmova i raznoraznih „književnih dogodovština”. Buran i dinamičan život vrhunskog intelektualca u tim vremenima bio je na tom kulturnom prostoru nezamenljiv. Danas, posle izbeglištva iz Zagreba, sanja zavičaj, ali se u Hrvatsku više nikada neće vratiti. On je u svom vidnom polju uradio mnoge važne knjige za jugoslovensku, a posebno za srpsku kulturu, preko 100 knjiga. Knjige Vidno polje, Lijeve greške, Greške ljevice, Paor sa bajonetom, Jedinstvena priča o zločinu i kazni vojvođanskih folksdojčera, zatim knjiga Povremeno zaustavljanje vremena. Iza njega će ostati brojna porodica i brojne knjige. Poslednja knjiga objavljena u „Čigoja štampi” Gutač vatre je možda i čudesna metafora njegovog višedecenijskog angažmana. Zbirka tekstova sabranih u knjizi Gutač vatre obuhvata period od 2007. do 2016. godine. Knjiga ima tekstove koji se bave različitim temama u Srbiji, bivšoj Jugoslaviji i svetu. To su kratke, ponekad burleskne priče o ljudima koje je znao ili ih uopšte nije znao, ali je dobro razumeo kakvu nesreću nose sa sobom. On sa bagažem za budućnost kroz zemlju čudesa u svojim tekstovima dokazuje da je nemoguće moguće. Njegov književni skalpel, preciznošću jednog Umberta Eka, pravi neverovatne priče i efektne komentare. Ono što je najlepše i najvažnije to su poentiranja na kraju svake njegove kolumne. Ona su i britka, efikasna i efektna. Goran se poigrava u svakom tekstu korak po korak, našim izgubljenim iluzijama, koje nažalost još uvek žive sa nama. U Gutaču vatre nema teme koja je iole važna ili nevažna a da ne dobije pravu meru izbrušenu njegovim sjajnim književnim i kritičarskim perom. Ne treba nabraji svih 221 naslov, nego ih treba čitati da bi shvatili da je život rebus bez rešenja.