“Jasnoća opisa i neopterećenost teksta preteranim stručnim i teorijskim detaljima ovu knjigu preporučuju širokoj publici, od onih koji se informacionim tehnologijama bave profesionalno, sve do onih čitalaca za koje detalji ove struke nisu toliko važni. Hronologija izlaganja u tekstu kombinuje sadržaj radova i projekata sa događajima u državama u kojima je autor živeo i radio od sedamdesetih godina prošlog veka, sve do kraja dvadesetih ovog veka. U sve to utkano je i ono što se događalo samom autoru, njegovi uspesi i krize, priznanja, osporavanja, pa i poniženja, jednostavno sve što se i svakome od nas događa u karijeri i životu.”
Boris Damjanović
„Autor u ovoj knjizi iznosi da je u svom radnom veku, pored fakulteta, radio i na drugim mestima: Institutu za nuklearne nauke „Boris Kidrič“ u Vinči, Direkciji za izgradnju grada Beograda, Korporaciji „Ivo Lola Ribar“, Javnom preduzeću PTT Srbija i u Telekomu AD Srbija. U svim tim ustanovama je bio na rukovodećim radnim mestima. I ono što je važno na ovom mestu istaći, uvek je posao tražio njega, a ne on posao. To je uvek tako ako se radi o sposobnom i vrednom čoveku, o čoveku sa znanjem. A on sam je bio svestan svojih sposobnosti i svoje vrednosti i zato je tako sigurno nastupao u razgovorima pri svakoj promeni posla.“
Miloš Jovanović
„Sigurno je da je svaki život priča za sebe… nekada su one jednobrazne, bezbojne i jednolične, međutim, postoje životi koji su čitavi nizovi priča. Što je najvažnije, mnoge od njih treba da se sačuvaju, jer njihove pouke su mali leksikoni sačuvanog iskustva, s jedne strane, a s druge, one su pouka i pamćenje dela naše lične istorije. Ta lična istorija je deo opšte, zajedničke. U tom kontekstu se moraju posmatrati i Integratorski lanci, ova jedinstvena knjiga šalje obilje poruka, ali i pouka.
Istovremeno ona je i paleta likova, njegovih savremenika sa kojima je živeo i radio. U pričama autora su njihove vizure, njihove posebnosti. To je jedinstvo mnogih života satkanih u jednu knjigu kao svedočanstvo jednog vremena. Otuda njena izuzetnost i posebnost.“
Žarko Čigoja
