Mala terasa : nesređene priče

Bilo da se bavi analizom ljudskih karaktera ili životnih situacija u formi kratke priče, pesme u prozi, pa čak i u vidu manje prisutnih „književnih vrsta za odrasle“, kao što su bajke i basne, Zorica Alempijević u svako pojedinačno ostvarenje unosi izraz filozofske, lapidarne maksime. Iako se, na prvi pogled, zbog lakoće pripovedanja čini da autorka samo skrupulozno beleži slike iz života, a time i ostavlja delo otvorenim za mnogobrojna čitanja, jasnoća izlaganja i poenta kojoj stremi dobro organizovana, ekonomična radnja, međutim, upućuje nas na njen nedvosmislen stav. Kao, uostalom, i sam moto zbirke priča. Pronicljiva u opservaciji, sa retkim posmatračkim darom da svakodnevicu oblikuje do umetnosti, Zorica Alempijević poseže za odlomcima iz života kao sredstvom da upotpuni svoj kaleidoskop „malih“ tema i „malih“ ljudi. Biograf „života u prolazu“, ona prepoznaje njegovu vrednost, svesna da svaka misaona građevina počiva na duboko ozidanim temeljima.