Bulka i druge priče

Ostala sam siroče sa dve godine, majku i oca ubili su mi Austrijanci u Velikom ratu. Ubili su ih na kućnom pragu, a mene su ostavili. Prestravljena, uplakana i sama, trčala sam za tim vojnicima tražeći od njih neki spas, ali su oni žurno otišli, a ja sam ostala nasred seoskog puta.
Našli su me seljaci iz drugog sela, koji su se vratili iz zbega pošto su Austrijanci otišli. Ko zna koliko sam dana ili sati tu bila sama zovući svoju majku. Neko me je poznao i odveo kod mog ujaka u drugo selo. Sećam se da je stoka samo mukala i blejala, jer je bila zatvorena bez hrane i vode, da je vezani pas besno lajao dozivajući svoje gospodare i da sam ja stalno plakala.
Sad kad su prošle mnoge godine, kada sam preživela još jedan rat, često se pitam kakvo je to zlo u čoveku da ubija nedužne mlade ljude, da ostavi nezbrinuto dete koje tek što je naučilo da hoda, da ostavi stoku zatvorenu u stajama da crkava…