Dnevnik iz Beograda

Dnevnik iz Beograda Ljubiše Rajića izvanredan je istorijski dokument o jednom nesrećnom periodu u evropskoj istoriji. Petnaest godina, koliko je prošlo od kada su NATO bombarderi, punih 78 dana, danonoćno bacali svoj smrtonosni teret na Srbiju i Kosovo, izbrisale su mnoge detalje. Ti detalji opet naviru u sećanje sada kada ponovo čitam ono što je moj prijatelj Ljubiša sedeo i pisao u stanu u Beogradu, dok su sirene za vazdušnu opasnost zavijale, a bombe činile da se prozori tresu. Neretko je struja nestajala, a sa njom i moderna tehnologija. Mnogi zapisi napisani su olovkom na papiru, uz svetlo sveća, i preneti nama u Norveškoj preko analognih telefonskih linija koje krče.

Ljubiša Rajić bio je profesor skandinavskih jezika na Filološkom fakultetu u Beogradu.
Diplomirao je 1975. godine skandinavske jezike u Oslu, a magistraturu (1979) i doktorat (1986) iz opšte lingvistike odbranio je na Filološkom fakultetu u Beogradu.

Osnivač je Katedre za skandinavistiku gde je radio sve do svoje smrti. Za redovnog profesora izabran je tek u jesen 2010. godine, iako je bio član Akademije nauka Norveške. Između 2001. i 2004. bio je profesor po pozivu na Visokoj školi u Oslu. Takođe je predavao po pozivu i na drugim skandinavskim univerzitetima i visokim školama. Jedno vreme je radio u Centru za politiku bezbednosti u Ženevi, te kao ispitivač na stručnom ispitu za sudske tumače u Norveškoj i Švedskoj.

Prof. Ljubiša Rajić je objavio oko 217 radova i članaka iz oblasti skandinavistike, opšte lingvistike, nauke o književnosti, interkulturne komunikacije, sociologije, politikologije, problema obrazovanja, nauke o prevođenju i sl. Osmislio je važeći sistem transkripcije sa skandinavskih jezika, objavljen u Pravopisu Matice srpske 2010. godine.