„Ova obimom nevelika knjiga donosi oporu i do bola iskrenu ispovest ’storučice majke’ koja se bori da u teškim uslovima postavi na zdrave noge dvoje maloletne dece, od kojih je jedno dodirnuto bolešću. Dok knjige ispovedne proze obično sadrže napomenu prema kojoj su događaji stvarni, a imena promenjena (ili izmišljena), ovde su stvarni i događaji i imena. Knjiga se ne hrani imaginacijom, ni drugim knjigama, već sopstvenim, skupo plaćenim iskustvom. Zato vredi dvostruko: kao dokument o prostoru, u kome se složena životna zbilja sagledava iz novih uglova, i kao književno oblikovana ispovest o poimanju života kao unutrašnjeg zadatka.
Maja Vekerle nam, prepletom lirskih i dramskih vidova pripovedanja, otvara ulaz u jedan svet o kome nismo znali dovoljno. Terapijski diskurs, kako se vidi, nije u sukobu ni s poezijom.
Knjiga pokazuje od kakvog materijala je napravljena majka.
Ovo slojevito i dubinsko ispovedanje ne nudi crno-belu sliku, već je nijansirano raznim bojama. Ono može podstaći i druge majke da se do krajnjih granica bore za svoju decu; u toj borbi ishod nije uvek neizvestan. I Majina priča uliva se, u njenim završnim stihovima, u optimistički tok.
Maja Vekerle piše bez ambicije da stvara književnost. Ona piše da bi olakšala svoj emocionalni prtljag. Ostalima – a posebno nama muškarcima – ova knjiga pomaže da unapredimo empatiju za druge ljude, da premostimo često preduboki jaz između svoje i tuđe pozicije, između sebe i drugih.“
iz recenzije M. Pavlovića
Maja Vekerle rođena je 10. maja 1983. godine u Beogradu, gde je odrasla i školovala se. Odbranila je master rad iz komunikologije na Fakultetu za kulturu i medije. Zaposlena je u Narodnom pozorištu u Beogradu. Rodila je Lenu i Milutina. Ovo je njena prva knjiga.
