Hram istine

Sasvim običan čovek, sitni činovnik sa Karaburme Radomir Sumrak, nekim čudesnim proviđenjem i voljom Više sile dospeva u Hram Istine 8. oktobra 2001. godine. U njemu će saznati neke teške i bolne istine o svome životu, kao i neke istorijske istine koje su vešto skrivane od čovečanstva. U Hramu Istine čak ni demoni ne lažu … * * * „Gospodine Sumrak, moram vam priznati da mi se na momente počinjete sviđati ali to je, u ovom slučaju, ipak nemoguće. Ako se pitate zašto je to tako odgovoriću vam kratko i jasno. Vidite, ljudi vašeg kova nikada nam se ne dopadaju .” „Mislite vama demonima?” „Da .” „Nisam baš puno nesrećan što to čujem, ali ipak me zanima kojoj to vrsti ljudi ja pripadam?” „Pripadate vrsti običnih, malih, dosadnih ljudi, a pritom, da zlo bude veće, vrsti poštenih i moralnih budala… Mi preferiramo one zanimljive, maštovite, do srži pokvarene i beskrupulozne što se danas nazivaju „sposobnim ljudima”… Shvatate šta vam želim reći?” „U potpunosti… To mi govori da imate puno ljubimaca među stvorenjima koja sebe nazivaju ljudima, a kao što reče jedan pisac, čije sam drame sa zadovoljstvom čitao, „Postoje samo ljudi i neljudi… sve ostale podele su lažne”. „Slaћem se… Zaista lepo rečeno, s tim što moram odmah sa zadovoljstvom primetiti da broj naših ljubimaca rapidno raste iz časa u čas, dok tvoja vrsta polagano ali sigurno izumire.”