Ispričana kao dosađivanje provincijalca na letnjoj žegi, kako glasi i podnaslov romana, ”Istorija letnje prašine” je krajnje ironična slika našeg okruženja, ali i pokušaj spajanja rasutih bića na relaciji Novi Sad – Stari grad i onda kada sama civilizacija umnožava žudnju za histeričnošću. Bolesni, bolesni na smrt, ove krhotine od ličnosti bauljaju po budžacima sveta i sećanja, očekujući jedino Čudo kao moguće spasenje.