Kuglice za pačinko

Dani počinju da se skraćuju. Nebo je već u sedam uveče tamno. Ležim na podu i gledam kroz prozor. Ženski listovi, muške cipele, potpetice spljoštene pod težinom tela nošenih predugo.
Leto je u Tokiju. Kler deli svoje vreme između podučavanja dvanaestogodišnje Mieko, u stanu u napuštenom hotelu, i ležanja na podu kod bake i deke: sanjareći, igrajući Tetris i slušajući zvuke sa ulice iznad. Vrućina raste; dani klize.
Plan je da Kler sa bakom i dekom poseti Koreju. Oni su, zajedno sa hiljadama drugih, pobegli od tamošnjeg građanskog rata pre više od pedeset godina i od tada se nisu vraćali. Kada su prvi put stigli u Japan otvorili su Šajni, lokal za pačinko. Šajni je i dalje otvoren, privlačeći ljude svojim jarkim, blještavim svetlima i obećanjima dobre sreće. A kako se Mieko i Kler postepeno zbližavaju, dok se razvija nežan odnos, Miekina odlučnost da poseti lokal za pačinko raste.
Kuglice za pačinko je suptilno i zavodljivo istraživanje identiteta i drugosti, neizgovorenih istorija i usamljenosti koju možete osećati među porodicom. Jasno i zagonetno, pisanje Sue Disapen zrači inteligencijom.