Kur salon

… Hoće li biti rata ili neće? Sa tim pričama se živelo do proleća. Nekad u strahu, nekad u blaženom pijanstvu, ali svaki put u banjskom dvorcu. Kur salon je bio susretna tačka svih priča, nezaobilazna stanica njihovih života.  Već s prolećem, slika se malčice izmenila. Strah se izmakao u senovite delove parka, kuraž izbila na osunčane površine. I, mešajući ostatke zimske bojažljivosti sa buđenjem prolećnih nagona za životom, još silnije zakoračila među šiblje, na zaklonjene klupe gde se ljubav overavala strastvenim pečatima. U inat strahu od ratne pogibelji i crnim barjacima. Iako su do skora svi pričali o ratu, niko nije pomišljao da će on započeti baš sutra. Tu je negde, ali još nije pred vratima. Zato polako, dok ne lupi crnom čizmom o kućni prag, ima čovek da se naživi. Baci nešto na se, smota nešto poda se, upregne Mala i Velika kola i zajezdi nebeskom kaldrmom. A budala koja ne zna da se istinska moć nalazi samo u gaćama, neka preže tenkove i borna kola i vozi ih do ličnog pakla…