Ćerka imućnog operskog pevača nestala je usred noći iz porodične vile. Krv
na prozorskom oknu i strgnuta zavesa u devojčinoj spavaćoj sobi ukazuju na
otmicu. U drugom delu grada, u mračnoj uličici, jedna devojka je ubijena. Njene
prazne očne duplje iz kojih se sliva krv kao da nešto poručuju… Ubrzo se
ispostavlja da su dve istrage povezane. Policijski inspektori su na teškom zadatku,
jer počinilac gotovo da ne ostavlja tragove. Dok se slučaj sve više komplikuje
jedino je sigurno da ubica vreba novu žrtvu…
„Volim noć… U mraku je sve strašnije, veće, opasnije… Posmatram ljude kada
misle da ih niko ne vidi… Njihove oči odaju sve… Tugu, patnju, radost… Ali
ponajviše zlo… Bezmalo u svima skriva se pritajeno zlo koje samo čeka pogodan
trenutak da proždere svet… Čovek je najveće zlo koje postoji…”
„Pošto pročitate Oktagon, delovaće vam neverovatno da je posredi roman
prvenac. Na Aleksandra Kumbarića svakako valja računati u prozi detekcije.“
Zoran Živković
