Meša Selimović je govorio da književnici pišu romane iz dva razloga: ili su ludo ambiciozni ili ih je muka naterala da se nekom povere, ispovede. Sam naslov romana, ,,Orahova ljuska“, ukazuje da su prelomni događaji u našem životu zapreteni u najdubljem sećanju, jer boje to što jesmo. Tok svesti glavne junakinje pun je emotivnog naboja i asocijacija koje se prepliću sa sećanjima na detinjstvo. Priča prati životnu stazu hrabre, odvažne, a ipak krhke devojke, koju talasi života bacaju na stene o koje se odbija „bez suza“. Ona je u toj svojoj kompleksnosti autentična junakinja moderne srpske proze viđena kroz prizmu porodičnih tragedija, kriminala i besmrtne ljubavi. Izuzetna dramaturška struktura je scenaristički dinamična — puna dijaloga i, kao takva, idealna postavka za film.