„Mi smo oni koji su došli pre nas i otići ćemo sa svima koji su bili sa nama.“
Jednog zimskog jutra Lars izlazi iz stana i zatiče mladu šiparicu usnulu u njegovom automobilu. On je pisac u šezdesetim godinama, i nekoliko sati kasnije upušta se u putovanje sa devojkom, ostavljajući za sobom dugogodišnji brak i nedovršen roman „Oplakivanje Elijasa Groa“.
Ovo je druga knjiga trilogije Žoaoa Torda, sa sasvim drugačijom strukturom u odnosu na prethodne piščeve knjige, kojom se autorova spisateljska veština dodatno izbrusila i dosegla zreliji nivo. Priča nosi jak emocionalni naboj koji nikada ne napušta Tordova dela: primorani da napustimo svoju zonu komfora, nalazimo se pred likovima u rvanju sa izuzetno moćnim unutrašnjim konfliktima i ne ostajemo ravnodušni na strepnje koje ih prate.
„Mi smo oni koji su došli pre nas i otići ćemo sa svima koji su bili sa nama.“
Jednog zimskog jutra Lars izlazi iz stana i zatiče mladu šiparicu usnulu u njegovom automobilu. On je pisac u šezdesetim godinama, i nekoliko sati kasnije upušta se u putovanje sa devojkom, ostavljajući za sobom dugogodišnji brak i nedovršen roman „Oplakivanje Elijasa Groa“.
