„Branka Gajović je solidno potkovan romanopisac visokog školskog obrazovanja, pasioniran u osvetljavanju i drugih značenjskih aspekata svog vremena i junaka, pa tako, pored snažne ljubavne potke, njen roman Razgrni uvelo lišće može da slovi i kao roman o biću i sudbini kulture, inteligencije, ili, još bliže – udesu književnosti i pesništva, kao i njihovim večitim i (zlo)srećnim tragačima za smislom i lepotom. Reč je, dakle, o najširim, ako ne i onim osnovnim, duhovnim vrednostima svekolike civilizacije, sagledanim ovde u segmentu prepoznatljivih iskustava i društvenih preloma kroz koje prolaze književni (ali i oni stvarni) junaci druge polovine XX veka, suočeni sa novim milenijumom i – novim svetskim poretkom… Istinske trenutke majstorstva Branka Gajović postiže u psihološkom senčenju svojih likova, u prikrivenom ili krajnje otvorenom erotizmu, u slikanju kompleksnih emotivnih stanja, prikraćenosti u ljubavi, kao i u njenim uzletima. Najzad, u strastvenoj odbrani vlastitih nacionalnih obeležja i vrednosti, ostajući pritom do krajnosti opsednuta silama dobra.” Moma Dimić