Sećanje na izgubljene ratove je krajnje iskrena knjiga kroz koju se autor na veoma emotivan način seća svojih prvih pesničkih koraka, svojih boemskih početaka kroz rilkeovske i remboovske stihove koji su ga odveli do nekonvencionalne i samosvojne potrage za korenima poetskog stvaranja. Briljantan jezik sav natopljen emotivnim evociranjem kako detinjstva i dramatičnih događaja iz španskog građanskog rata, tako i mutne uronjenosti u alkohol, promišljanja o životu i smrti, seksualnosti, mašti i realnosti kao osnovama svake književne kreacije, a sve u okviru teške posleratne istorije zemlje, učinili su ova Sećanja najzanimljivijim memoarima objavljenim u poslednjih nekoliko godina u Španiji.