„Mercana Hanim ne podnosi da je zovu ’Hanim’ (žena). Razlog je jednostavan. Ona zna da joj to što se zove Mercana Hanim nikada neće biti prednost u životu. Zaista, ime ‘Hanim’, koje joj je dato, koristi se za dozivanje čistačice, iako je to zapravo način obraćanja dami s poštovanjem.“
Ovo je roman o jednom živahnom liku u današnjici koji naprosto izleće iz stranica ovog romana. Uz vetar nade ponovo otkrivamo Istanbul u novom ruhu današnjice.
Seraj nas vodi od groblja, preko džamija, do crkava, vetrom nade u drveće želja. Ona menja vizuru čitaoca, čak i oni koji veruju da protivrečnosti koje je čovek uspostavio mogu da se promene Božjom rukom, oni koji ne mogu da stoje kad nema nikoga na koga se mogu osloniti, oni koji ne mogu da se ukorene osim u senke sveta, oni koji ne mogu da nađu živog saputnika osim mrtvih, pojavljuju se o ovom romanu.
Služiteljka postaje sašaptač sa našom dušom, razumejući svakoga i svačiji pogled na svet.
Ovo je roman jedne generacije, one koja je sada tu i koju će prevazići mladi naraštaji u dahu vetra.
