„Dnevnik” se odnosi na poslednju godinu Puškinovog života kad su se zbili događaji koji su za posledicu imali fatalan ishod.
Pored Puškina, njegove supruge Natalije Nikolajevne Gončarove, duelanta Žorža Dantesa i Puškinovih svastika, Katarine i Aleksandre, u njima je značajnu ulogu odigrao i sam car Nikolaj I. To je nesumnjivo bio jedan od primarnih razloga zbog kojeg su, 45 minuta posle pesnikove smrti, agenti tajne policije upali u pesnikov kabinet, popisali sve rukopise i odneli ih u zloglasno III odeljenje.
A Puškinov prijatelj, dvoru blizak pesnik V. Žukovski, dobio je naređenje da spali sve što bi moglo da ugrozi reputaciju nacionalnog velikana.
Prošlo je petnaest godina od prvog pojavljivanja „Tajnog dnevnika A . S. Puškina 1836 –1837”.
Otada je ova knjiga doživela više izdanja na ruskom i prevedena na desetine drugih jezika, a 2001. je „Tajni dnevnik A. S. Puškina”, posle brojnih, uglavnom negativnih prikaza i recenzija, objavljen i u Rusiji.
Da li se radi o mistifikaciji ili o delovima originalnih Puškinovih zapisa iz izgubljenog „Dnevnika”, o kojem se priča da ima oko hiljadu stranica i da ga negde u svetu kriju potomci velikog pesnika, ne želeći svetu da otkriju porodičnu tajnu svojih predaka? Nesumnjivo je da u ovoj knjizi ima nešto od „podvodne”, mračne Puškinove stihije, bez koje ne bi bilo ni harmonije ni svetla u njegovoj poeziji.
Autor „Tajnog dnevnika” je verovatno stupio na prag neke tajne kada je uspeo da izazove interesovanje tako velikog broja čitalaca.
Žarko Čigoja
