Turski mravi ne znaju za kišu

Čitaocu romana Turski mravi ne znaju za kišu, a i drugih Veselinovićevih romana, na momente se može učiniti da se nalazi usred delirijum tremensa, ali ne treba da brine: Veselinović je davno (i vrlo uspešno) već bio tamo namesto njega. Pre nego što je u jednoj mračnoj šumi na Kokinom Brodu doživeo uraganski satori. Radojko Veselinović nikada nije pisao. Nakon prosvetljenja, strastno se odao pisanju. I to veoma uspešno. Njegova iščašena poetika nažalost po srpsku književnost, nije privukla neku naročitu pažnju malokrvne srpske kritike, jer prozu nastalu iz te poetike nije bilo (i još uvek nije) moguće podvesti ni pod jednu ideopločku matricu.