Krajem XIX veka mladi apotekarski pomoćnik Maksim Nestorović doselio se sa bolešljivom suprugom iz Beograda u Kraljevo. Pošten, saosećajan i izvanredno lep, brzo je postao miljenik varošana, ali slučajni susret sa Despinom Kamdžijom, kćerkom zloglasnog terzije Krsmana, dramatično je promenio njegov život i svakodnevicu mirne ibarske varoši… Nakon što je saznao sve o Despininoj strašnoj prošlosti, rešen da po svaku cenu osveti njena stradanja i učini je srećnom i svojom, da ispravi nepravde i zaštiti nemoćne, Maksim se upleo u političke sukobe inspirisane ličnom mržnjom, a sveže prolivena krv prizvala je staru. Tajna skrivana još od srpsko-turskih ratova naposletku je izašla na videlo… Go¬njen ljubavlju jačom od stida i straha, Maksim Nestorović je zbog Despine Kamdžije postao čovek razdora u varoši za čiji je napredak bio spreman da pogine… „Slušaj, dušo… ja slutim odavno da će me ubiti. Neko mi je stalno iza leđa. Kao neka mračna, svirepa senka. Uvek zna gde sam. Despina, ma sad umro ako treba, ne pristajem da se bojim. Ne umem kad imam tebe. To je neraskidiva sila. Ta naša ljubav. Meni zbog nje niko ništa ne može. Tako me je privezala za sebe. Da se sav svet zaveri protiv mene, ona će me tebi vratiti. Ta tvoja ljubav. Ti. Dok imam tebe straha nemam.”