Deluje mi da ovi „slabi“ uspesi potiču iz istog uzroka: Timovi i njihov menadžment površno razumeju agilne ideje, tako da kad stvari krenu loše, donose neagilne odluke. Kad stvari idu dovoljno dobro, kao što uglavnom idu, zadovoljni su, ali ne napreduju onoliko koliko bi mogli. Kako tim i njegov menadžment stiču dublje razumevanje, sve su sposobniji da donose dobre odluke o tome kako da napreduju. Njihovi ideali su viši, što ih pokreće da idu napred. Postaju agilni „do koske“, do srži, i to im pomaže da ostanu posvećeni i nastave da se kreću ka izuzetnosti.
Cilj svih Tobajasovih eseja jeste da vam pomognu da steknete to dublje razumevanje. Postavljaju pitanja. Nude nove načine gledanja na stvari. Ako ste poput mene, isprva mogu da vas zbune, ili čak naljute. To je dobro.