Srce kulture leži u njenom pogledu na telo. Upravo taj pogled određuje bitno koju vrstu perceptivnog iskustva kultura bira da vrednuje. Telo prevazilazi okvire u kojima pokušavaju da ga zadrže, ono je uvek nešto drugo nego što mislimo da jeste. Telo je tajna. Telo nije inertno, ono je interaktivno i produktivno. Telo koje nije „omamljeno”, „dehumanizovano”, „degenerisano raznim mehanizmima društva”, proizvodi novo, iznenađujuće, nepredvidivo. Ovako shvaćeno telo vidi se kao kreativna energetska forma, odbija da ga uvežu u granice privatno-javno, unutrašnje-spoljašnje, znanje-zadovoljstvo, moć-želja. Naša priča o penisu-falusu dobrim delom je priča o telu koje govori o smislu našeg postojanja.