Povelje kneza Lazara

Sveti Velikomučenik knez Lazar (Prilepac kod Novog Brda oko 1329 – Kosovo polje 28. juna 1389) izdavao je, kao i drugi srpski vladari, povelje manastirima i pojedincima. U knjizi POVELJE KNEZA LAZARA prvi put se donose na jednom mestu sve do danas poznate povelje i pisma nastale u kancelariji ovoga srpskog vladara u vremenu od 1375/1376. do 1388. g. a sačuvane bilo u originalu bilo u prepisu. Ukupno ima 15 ovakvih dokumenata upućenih na Svetoj Gori manastirima: Velikoj Lavri (dve povelje), Sv. Pantelejmona (dve povelje), Hilandaru (jedna povelja), zatim manastiru Ravanici, manastiru Gornjaku („Ždrelu Braničevskom”), manastiru Drenči, vlastelinu Obradu Dragosaljiću, o sudskom sporu vlastelina Crepa, povelja gradu Dubrovniku, pismo Dubrovniku, tri povelje srpskog patrijarha Spiridona koji potvrđuje povelje kneza Lazara Hilandaru, Gornjaku i O. Dragosaljiću. Stare pisane povelje donete su: (a) u originalnoj grafiji, (b) u raščitanom tekstu datom današnjom srpskom azbukom i pravopisom uz strogo čuvanje originalnog jezika, (v) u prevodu na današnji srpski književni jezik, i, najzad, (g) dati su faksimili svih onih povelja koje su sačuvane bilo u originalnom rukopisu iz XIV veka bilo u prepisu. Iz ovakvog izdanja pomenutih dokumenata s njihovom sadržinom moći će da se upoznaju ne samo naučnici već i svi drugi koji nisu navikli na staru srpsku azbuku i pravopis a koji se interesuju za kneza Lazara čije je ime i delo uopšte, a posebno u okviru srpskog kosovskog pamćenja, i danas snažno prisutno i večito aktuelno u svakome od nas. Autor knjige POVELJE KNEZA LAZARA, Aleksandar Mladenović (1930) završio je gimnaziju u Kruševcu 1949. a 1954. je diplomirao na Grupi za srpski jezik i književnost Filozofskog fakulteta u Beogradu. Posle odsluženja vojnog roka (1955) svoju univerzitetsku karijeru započeo je kao asistent (1956) na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, gde je doktorirao 1963. g. kada je postao docent, zatim vanredni profesor (1968) i najzad redovni profesor (1973) da bi 1995. g. otišao u zasluženu penziju. Svojim naučnim radom vezan je za proučavanje istorije srpskog narodnog i književnog jezika od najstarijih vremena do sredine XIX veka. Iz te oblasti potiču njegovi naučni radovi i knjige, kojih danas ima više od četiri stotine. Za svoj naučni rad dobio je niz priznanja od kojih navodimo: stalni je član-saradnik Matice srpske u Novom Sadu, dobitnik je Oktobarske nagrade za nauku Novog Sada (1969), dobitnik je 13-julske nagrade Crne Gore (1990), počasni je doktor nauka Univerziteta u Sankt Peterburgu (1990), dopisni je član Srpske akademije nauka i umetnosti u Beogradu (1997), počasni je doktor nauka Univerziteta u Sofiji (2002) i dr.