„Kašika je spona koja nas je zauvek spojila!
Turska kuhinja je ostavila neizbrisiv trag na kuhinju balkanskih naroda. Čitajući delo Turska kuhinja sa vekovnim receptima zaista nisam imao osećaj da je to delo kuvara iz neke nama strane zemlje. Na momente kao da sam u ruke uzeo domaći jelovnik. Recepti jela turske i naše, domaće, kuhinje toliko se prožimaju da su pojedina jela prihvaćena kao da su oduvek spremana na našim prostorima. Recepti za određene specijalitete su danas prihvaćeni i prepoznatljivi kao nacionalni specijaliteti kuhinje balkanskih naroda, pa nas kao takvi predstavljaju i na međunarodnom nivou.
Svaka prava balkanska domaćica vična je spravljanju jela kao što su sarme, punjenje paprike, punjene tikvice, sogandolme, raznorazni gulaši, bureci, ćufte… Niz jela koja su se odomaćila u našoj kuhinji seže u nedogled. Isti slučaj je i sa slatkim specijalitetima. Baklava, kadaif, halva, sutlijaš, kompoti, gurabije, urmašice i revanije samo su neki od poslastica kojima i naš narod obeležava i radost i žalost. Prilike kao što su slave, ramazanski i kurban bajrami, svadbe, rođenje dece ne bi mogle da prođu a da se na trpezu ne iznesu specijaliteti karakteristični upravo za tursku tradicionalnu kuhinju. Ruku pod ruku sa kulinarskim specijalitetima u niti života naroda, konkretno na prostoru naše zemlje, upleli su se i običaji koji idu uz ove specijalitete. Svaki od naroda na Balkanu je uz parče kolača turske kuhinje uzeo i deo običaja. Pa tako se i do dan-danas na našim prostorima, posebno kod naroda islamske veroispovesti, zadržao običaj da se za dušu umrlog deli halva, a da se na radosnim događajima, primerice radi uzimanje mlade iz kuće, pije šerbet…“
Hasan Hanić, 2022.
