Da je stvaralački shvatio suštinu diplomatske vokacije i službe Dušan Spasojević ubedljivo dokazuje kraćim analitičkim i komentatorskim tekstovima ispisivanim u beogradskim dnevnim listovima i nedeljnicima između dveju odgovornih ambasadorskih misija, u Turskoj (2010-2013) i Grčkoj, kuda je nedavno otišao. Spasojevićevi komentari, često pravi zaokruženi prozni medaljoni, odlikuju se sažetošću, jezgrovitošću, zavidnom sposobnošću odvajanja bitnog od nebitnog i, po pravilu, efektnim zaključnim poentiranjem, izričitim ili sugestivno prepuštenim čitaočevoj intuiciji. Spasojević spremno reaguje na sve bitne procese i događaje u osamdesetmilionskoj Turskoj, prikazuje ih i tumači u funkciji stvaranja celovite, organske predstave o njenom društvenom poretku i državnom sistemu u previranju i kolebanju, „između Brisela i Meke“. Pisani poletno, ali ne i zaletno, zreli ogledi ovog mlađeg srpskog politikologa i diplomate bude nade da bismo, s njegovom generacijom, mogli biti na dobrom putu da prevaziđemo ono što Spasojević određuje kao „parohijalnost i svojevrsni samoostrakizam“, kao i „našu nacionalnu osobinu da stvari ne dovedemo do kraja“. Iz Predgovora Darka Tanaskovića