Putokaz za 21. vek : srpski nacionalni program

Stavovi, viđenja i predlozi koje autori iznose su na pojedinim mestima originalni i intrigantni, te suprotstavljeni vladajućem mišljenju i svemu onome što nam se svakondevno nudi putem svih mogućih savremenih i tradicionalnih kanala komunikacije. Autori demonstri- raju dobro poznavanje geopolitičkih odnosa i tokova i ne libe se da ih iznesu direktno i na način da čitaocu bude jasno „odakle vetar duva“. Ponekad ti stavovi deluju kao oštri, ali treba dopustiti autorima da na njih imaju pravo, da iznesu svoje stavove i svoje višegodišnje iskustvo ponude kao alternativno viđenje aktuelne situacije. Deo o „Srpskom nacionalnom programu za 21. vek“ smatram posebno bitnim, jer dolazi u trenutku kada rasprava, dokumenata, razmišljanja i ideja na tu temu skoro i da nema u naučnoj, stručnoj, akademskoj i široj javnosti. Ono što se nudi i čemu se posvećuje sva pažnja jesu sitne, dnevno-politčke teme, „iseckane i iscepkane“, a bez ikakvog uvida u širi kontekst i celinu. Najbitnije za našu zemlju danas jeste da se otvori rasprava i da se postigne što je moguće širi konsenzus o tome šta je strategija naše zemlje za naredni period. Po mom uverenju najveći značaj ovog teksta jeste upravo u tome što nas sve opominje i podseća na tu činjenicu, koju kao da su svi zaboravili u „turbo“ vremenu u kojem živimo i čije smo „postulate“ prihvatili. Bilo bi dobro kada bi oni koji budu u prilici da upravljaju Srbijom imali u vidu poruke i preporuke koje auto- ri iznose u svom tekstu. On u svim važnim sferama društveno-ekonomskog života identifikuju ključne faktore opstanka i budućeg napretka našeg društva. Smatram posebno korisnim to što se odgovarajuća pažnja posvećuje pitanju Kosova i Metohije, gde se nude, čini mi se, izvodljiva rešenja, a koja ne lišavaju našu zemlju da u budućnosti ima određena prava i ingerencije na području svoje južne Pokrajine. U tekstu se daju i dobre ideje za upravljanje privrednim razvojem, sugeriše se „zaokret“ ka sopstvenim resursima, domaćim ulaganjima, konceptu samodovoljnosti, što bi se moglo pokazati kao dobar putokaz za budućnost, posebno imajući u vidu činjenicu da se svet danas nalazi na pragu možda i jedne od najvećih ekonomskih kriza u istoriji, izazvane pandemijom korona virusa. Autori su nam ponudili neka rešenja. Ostaje otvoreno pitanje kako to sprovesti u delo, kao i da li je i u kojoj meri to moguće u aktuelnim, odnosno vladajućim okvirima. No, time će se baviti oni koji budu preuzmali odgovornost da upravljaju državom. Svakako bi bilo dobro da preporuke koje autori daju imaju u vidu. Dr Dejan Molnar