Religija, ideologija i nasilje : fenomen islamskog fundamentalizma

Savremeni religijski fenomen nastao u XX veku kao odgovor na sekularizaciju i modernizaciju društva najpoznatiji je pod nazivom fundamentalizam i ovaj termin, koji se doslovno definiše kao „pokret ili stav čije je težište na striktnom i doslovnom pridržavanju skupa osnovnih principa”, koristi se u cilju opisivanja različitih ideologija i pokreta, u čijoj se osnovi nalazi želja za uspostavljanjem vlasti religijskih institucija i uređenjem društva na principima vere. Jednu od osnovnih razlika fundamentalizma u odnosu na druge ideologije zasnovane na poštovanju religijskih principa predstavlja sklonost ka upotrebi nasilja, koja proizističe iz njegove apsolutističke i dualističke prirode. Fundamentalističko nasilje, koje je u svesti samih fundamentalista uvek defanzivno, s obzirom na to da predstavlja njihovu ‘odbranu’ od ‘neverničkih’, sekularnih snaga, predstavlja formu nasilja koja je uvek destruktivnija od ostalih, s obzirom na činjenicu da njegovi počinioci sebe ne doživljavaju kao deo sistema, a svoje protivnike dehumanizuju i satanizuju do krajnjih granica. Osim toga, pod uticajem religije klasični sukobi se transformišu u ‘svete ratove’, ‘kosmičke bitke’ koje se vode u skladu sa posebnim pravilima. U ovim, čisto religijskim, bitkama nema potrebe za kompromisima, niti, sa druge strane, postoji potreba za poštovanjem društvenih zakona i limita, s obzirom na to da se poštuje viši autoritet. Verske bitke za ‘više ciljeve’ vode se u posebnom vremenu i prostoru što realnu ‘situaciju na terenu’, za religiozne učesnike u ovim konfliktima, čini potpuno irelevantnom, a pobedu, samim tim što ona više ne zavisi ni od vremenskih rokova niti od stvarnog odnosa snaga, sasvim izvesnom.