Srbija u poslednjih dvadesetak godina ne uspeva da izgradi društveni konsenzus o strateškim pravcima svog kretanja i razvoja. Oni koji su to najviše ometali sada se nude kao spasioci. Pa da nije tragično bilo bi smešno! Bez plodotvorne elite: kulturne, naučne i političke, pre ostalih, koja bi bila u stanju da artikuliše i integriše razvojne perspektive modernog sveta sa realnim tradicijskim i modernim osnovama srpske državotvornosti, uvažavajući srpske nacionalne interese, nema jasne vizije razvoja, niti održive strategije na njenom ostvarivanju.