Smilja Tartalja je spoznala naučnu i filozofsku prirodu ciličnih teorija. Ona je s uverljivošću i kompetencijom pokazala njihovu spornost. To joj nije smetalo da istakne njihovu uspešnu kritiku mehanicističkih unilinearnih koncepcija progresa. Ispitujući strukturu modernih ciklusnih teorija razvitka, autorka je svojim analitičko-kritičkom metodom oslobodila kulturno-istorijske poglede balasta mnogih teorijskih jednostranosti i zabluda. Tako je ktirika teorije ciklizma dobila u Smilji Tartalji lucidnog istraživača retke naučne skrupuloznosti. Zato nije ni neobično što je prvo izdanje knjige, tek što se pojavilo, bilo proglašeno događajem sezone.