U dobu opsesivnog iščekivanja „lajkova“ koji nam pumpaju ego, u kome kao da smo izgubili dodir s drugim osobama, sve postaje gotovo nevažno ukoliko ne dobije potvrdu u vidu „šera“, uverenja da nas neko priznaje, da nam se divi, da nam kliče. Ali da li se u tome ogleda pravi uspeh? Da li ga čovek može postići ako jureći za slavom zaboravi na „sve ono što nije on sâm“?
Paola Versari, uz iskustvo psihoterapeutkinje i perom umetnika, oslikava aktuelnu i preovlađujuću narcisističku kulturu koja, identifikujući uspeh s trijadom „slava–moć–novac“, naposletku pruža običnu iluziju, podmuklu varku a ne sredstvo za postizanje istinskog egzistencijalnog ostvarenja.
Misli velikog austrijskog psihijatra Viktora E. Frankla, koji je preživeo zatočeništvo u koncentracionom logoru i uspeo da pronađe egzistencijalni smisao u mestima bola, prožimaju ovo delo i pomažu nam da shvatimo da je do istinskog uspeha moguće doći samo kroz posvećivanje života zadacima i susretima s drugim osobama. Svest o tome, priznavanje i doživljavanje istinskog uspeha, pomažu nam da se vratimo njegovom pravom smislu. Samo nam autentični uspeh pomaže da se otvorimo ka stvarnom životu, onom koji pruža istinsko zadovoljenje i neizbrisive radosne trenutke, bremenite značenjem koje ne zna za varke.
Alfredo Altomonte
