„Ovaj spis je pisan sa posebnom namenom, kao predavanje koje je Jovan Radonić, kao gostujući profesor Bečkog univerziteta, za naučnu i širu javnost održao u Bečkoj dvorani Uranija, januara 1930. godine. To je bio bečki javni doprinos Muhamedovoj godišnjici, ali i počast istoričaru Jovanu Radoniću… Jovan Radonić je pri pisanju ovog spisa veoma imao u vidu one kojima je predavanje namenjeno. Zato je i pisan i za znalce životne istorije Muhameda i za ugledne laike čije je znanje o Muhamedu ili površno ili sasvim malo. Zato u spisu nije ni data naučna aparatura, već se ona podrazumeva. U spisu je napravljen svoj opštih istorijskih činjenica, istorije Muhameda i muslimanske tradicije o njemu. Taj spoj daje veoma celovitu sliku o proroku. Radonićeva profesorska neutralnost je u ovom spisu potpuna. Ocene Muhamedovog munjevitog uspeha su odmerene, bez značajnih sporenja, ali i bez egzamplacija. Tu odmerenost osetiće i čitoaci ovog spisa, naročito odmerenost u sudarima istorije i tradicije.” Milovan Vitezović