„Srećni ljudi imaju loše pamćenje i bogato sećanje, Drugim rečima, kritični su prema grupnim i ideološkim slikama prošlosti i kadri da izgrade samostalni odnos prema istoriji. Bez pamćenja svakako ne bismo mogli zamisliti vreme. Međutim, pamćenje svesno i nesvesno iskrivljava ono što se ne može vratiti. U sećanju prošlost nije mrtva, već upotrebljiv i aktivan sadržaj. Upravo u tome leže i mogućnosti manipulacije. Kritička kultura sećanja nastoji da pokaže uzroke i obrasce raznovrsnih potreba prošlosti. U ovoj knjizi su pokazani razni mehanizmi iskrivljavanja prošlosti. To se ne postiže samo čuvanjem određenih sadržaja, već i zaboravom drugih. Drugim rečima, kako se i zašto zaboravlja ono što je za vladajuće grupe nekorisno, ali i ono što je za grupu nefunkcionalno, a za pojedinca nelagodno? Rečju, treba demistifikovati selektivno pamćenje i organizovani zaborav”